Najnovije vesti

[Migranti i pandemija koronavirusa]- Kriza koja ne prestaje

Početak 2020. godine biće upamćen po značajnom broju važnih događaja koji su se zbili u nekoliko meseci. Od požara koji su zahvatili Australiju, zemljotresa u Turskoj, zvaničnog napuštanja Evropske unije od strane Ujedinjenog Kraljevstva, bombardovanja američkih trupa u Iraku nakon ubistva generala Sulejmanija, do otvaranja turske granice prema Evropi i pandemije novog virusa koja je zahvatila čitav svet.

Kada je reč o problemima migrantske krize, Evropski kontinent je krajem februara suočen sa odlukom turskih vlasti da otvori svoje granice ka Evropi i, na taj način, i put za više hiljada ljudi. Prva na udaru bila je Grčka, gde su se odigrali brojni okršaji između bezbednosnih snaga i migranata. Grčke vlasti su tada zatražile pomoć od Evropske unije kako bi se lakše izborile s potencijalnom humanitarnom katastrofom unutar svojih granica. Postavilo se pitanje šta će se dogoditi sa ostalim zemljama koje se nalaze na tzv. Balkanskoj ruti.

Situacija u martu 2020. godine, iz drugih razloga, postaje vrlo rizična u čitavoj Evropi. Nakon što je Kina u decembru 2019. godine prijavila prve slučajeve virusa korona, prvi slučaj u Evropi potvrđen je 24. januara, u Francuskoj. Već 11. marta je proglašena globalna pandemija, a 13. marta je predsednik Svetske zdravstvene organizacije izjavio da je Evropa novo žarište. Do 17. marta 2020. godine, sve države Evrope imale su registrovane slučajeve zaraženih novim virusom.

Pandemija je na globalnom nivou osvetlila potrebu za ličnom i kolektivnom odgovornošću. Svaka država je donela spisak mera za suzbijanje širenja virusa korona. One se, najpre, odnose na smanjenje fizičkog kontakta i pojačano održavanje lične higijene, ali i ograničenja okupljanja, kao i smanjene mogućnosti kretanja. Uz ove mere, pojedine države susrele su se i sa opterećenjem zdravstvenih sistema.

U kriznim situacijama, poput one u kojoj smo, dogode se mnoge promene za koje se verovalo da su nemoguće. Tako je u Saksoniji, uporištu nemačke desnice, objavljen poziv za lekare koji pripadaju migrantskoj populaciji da pomognu u bolnicama i bolničkom osoblju tokom borbe protiv virusa korona. Vlasti u Portugalu su svim migrantima i tražiocima azila, koji su u procesu dobijanja azila, privremeno dale državljanstvo da bi imali pun pristup zdravstvenoj zaštiti tokom pandemije.

Pandemiji korona virusa i proglašenju vanrednog stanja u Republici Srbiji prethodili su neslavni događaji vezani za položaj migranata u našoj zemlji. Širenjem antimigrantskih stavova, izvesne desničarske organizacije i političke partije dobile su svoje pristalice među širokim narodnim masama. Tako su početkom marta 2020. godine, u centru Beograda delovale takozvane narodne patrole koje su presretale pojedince iz migrantske populacije i nedvosmisleno im pretili nasiljem, nakon čega su usledili i antimigrantski protesti u nekoliko gradova Srbije. Strahu od nepoznatog doprinele su brojne lažne vesti, za koje, kao što je to inače slučaj, nije bilo sankcija, kao i nedovoljna informisanost velikog dela stanovništva, uz nedostatak kapaciteta odgovornih da se u potpunosti reši ovo pitanje.

S proglašenjem vanrednog stanja u Republici Srbiji zbog virusa korona, pored mera koje se odnose na državljane Republike Srbije, donete su i dodatne mere zaštite migrantske populacije. Svi migranti koji su se u trenutku proglašenja vanrednog stanja zatekli na teritoriji Republike Srbije smešteni su u azilne i prihvatne centre koje otada obezbeđuju pripadnici bezbednosnih snaga. Takođe, centri su potpuno zatvoreni i izlazak je moguć samo u posebnim situacijama, kao što je odlazak kod lekara, uz dozvolu Komesarijata za izbeglice Republike Srbije.

Ove mere su donete u cilju zaštite migrantske populacije i sprečavanja potencijalnog širenja virusa korona, naročito jer neki od migranata dolaze iz područja koja su označena kao žarišta, poput Irana. Ako govorimo o pravnim osnovama donetih mera, treba naglasiti da se treba pridržavati preporuka Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), koje ističu da države imaju pravo da preduzimaju mere utvrđivanja i upravljanja rizicima po javno zdravlje, ali da one moraju biti srazmerne potrebama, pravno utemeljene i u skladu s načelom zabrane diskriminacije.

Mnogi pripadnici migrantske populacije su veoma dobro iskusili strah, kako za sopstveni život tako i za živote ljudi koje vole. Već mesecima žive u mučnoj neizvesnosti. Danas su uplašeni, poput većine, i od virusa korona. Kada je reč o Srbiji, uplašeni su jer ne znaju da li su, s obzirom na pandemiju, uslovi smeštaja bezbedni, kao i koji je način da sebe zaštite. Treba istaći i negativan uticaj na psihičko zdravlje usled apsolutne zabrane kretanja van azilnih centara, zatim i zabrinutosti da li će biti prebačeni u drugi kamp u drugom gradu, usled prilagođavanja određenih objekata novonastalim potrebama čitavog društva. Sve ovo ukazuje na potencijalno uvećanje tenzija koje bi se mogle osetiti i na dugoročnom nivou.

Treba napomenuti i da je pandemija virusa korona podstakla i solidarnost. Više migranata smeštenih u kampovima u Somboru, Bujanovcu, Adaševcima i Preševu, započelo je sa šivenjem zaštitnih maski, kako bi pružili neophodnu podršku onima kojima je potrebna. Za neke od njih ovo nije samo prilika da konstruktivno provedu vreme, već i da iskažu zahvalnost za zaštitu koja im je omogućena.

Prirode katastrofe ne biraju žrtve prema rasi, boji kože, etničkoj ili verskoj pripadnosti. Ipak postavlja se pitanje – da li svi članovi jednog društva mogu jednako da ostvare svoja prava u doba pandemije? Činjenica je da će pandemija proći i da ćemo se vratiti normalnim tokovima života. Međutim, potrebno je da se zapitamo šta će biti sa onim ljudima koji su odavno van „normalnih tokova života“. Da li ćemo se izboriti s diskriminacijom i postati solidarniji nego što smo to dosad bili?

Izvor: http://eupregovori.bos.rs/progovori-o-pregovorima/uploaded/Bilten%2059%20FINAL%20(1).pdf?fbclid=IwAR1tzY_bOuN40fMjpAbkl9DwIxD1j4Q1N0I4dprfvLXfecGAp6IKsc9dz5g

Ukoliko nastavite da koristite našu stranicu, saglasni ste sa korišćenjem ''kolačića''. Više informacija

Podešavanje ''kolačića'' na ovom sajtu su automatski postavljena na ''saglasam sam sa korišćenjem kolačića'', kako bi vam se omogućilo najbolje iskustvo pretrage. Ako nastavite da koristite sajt ALMIT projekta bez promene podešavanja, ili kliknete na ''Prihvatam'', izražavate saglasnost sa našom politikom ''kolačića''.

Zatvori